Мое Скопје


Населбата.

Другарчиња добри и лоши. Растрчани. Со модри колена од паѓање и ситни лузнички.

Народна, Џамија, Грабни стапче, Граница, Жмурки и Илери.

Ластик и Џамлии.

Симпатии.

Бетонски клупи во доцните ноќи. Сончоглед, асоцијација, пантомима.

Први роденденски журки.

Рапери, Металци, Хипици и Панкери. За секого перформанс од по дваесет минути.

Љубов.

Сакаш ли да се фатиме? Сакам.

Несовршено совршен бакнеж.

Посветена поезија, спуштање на слушалка. Домашен телефон. Испраќање до дома.

Најтемната клупа, доцна во ноќта. Дружење со sвездите.

. . .

Средношколски.

Клупи. Различни умови. Умни и неумни. Облеката не беше приметувана.

Книги. Многу книги. Достоевски, Иго, Ремарк, Маркес, Мајаковски, Есенин, Селимовиќ, Јаневски, Кундера, Капор, Стефановски.

Музика. Многу музика. Рејв, Панк, Метал, Рап. Архангел и Мизар наизуст. Чиста околина идоли. Дед кен Денс, Баланеску квартет, Орбитал, Смитс, Ник Кејв и други. Журки во Силекс, Мусандра и Менада.

Филм. Многу филм. Домашни фестивали. Аматерски филмови и театар. Реплики од Казабланка и Тетовирање. ММЕ кој прв почна. Скомрахи и МОТ редовно.

Домашни забави. Бакнување. Галење. Сакање. Раскинување со плачење. Емоции.

. . .

Градот.

Река, планина, плоштад и улици.

Населби, пазарчиња, куќи и згради.

Југо, Стокец, Голф Кец и Фиќо.

Пегличка во цигла боја.

Олимписки базен и базен Карпош. Воен базен за тие со пропусници.

Кино Култура.

Македонска опера и балет.

Дебар маало без згради. Мирисот на липи.

Парк. Гитари , вино и небо. Враќање по кејот на Вардар. Неосветлен.

Пешки на снег. Боси на лето.

Коцка. Панкери, концерти.

Чаршија. Арарат. Менада и Багдад кафе. Мартинс и Конверс.

Рекорд. Бамбус и евтина вотка, но вредни разговори.

Љубов. Сексот не се бараше. Сам доаѓаше.

Суштина, некако постоеше.

Скопје е се уште мое. Некаде во моите спомени.

2 Comments to “Мое Скопје”

  1. Носталгично Скопје…

Leave a comment